Пређи на садржај

Вуковарско-сремска жупанија

С Википедије, слободне енциклопедије

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45_13_43_N_18_55_0_E_type:adm1st_region:HR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Вуковарско-сријемска жупанија
Положај
Држава Хрватска
Админ. центарВуковар
ЖупанБожо Галић (ХДЗ)
Површина2,448 km² km2
 — број ст.204.768
Позивни број032
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Вуковарско-сријемска жупанија је најисточнија жупанија у Републици Хрватској.

Обухвата подручје западног Срема и дела источне Славоније, односно у највећем делу простор западног дела некадашње угарске жупаније Срем, чије је седиште било у граду Вуковару, а која је 1918. године ушла у састав Краљевине Србије, касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Заузима простор од 2.448 km² на чијој се територији налази 26 општина и 5 градова.

Граничи са Осјечко-барањском жупанијом на северу, Бродско-посавском жупанијом на западу, Републиком Босном и Херцеговином на југу, те Републиком Србијом на истоку.

Територијална организација

После проглашења независности, у Хрватској је успостављена нова територијална организација формирањем већих административно-регионалних јединица — жупанија. До пописа становништва из 1991. Хрватска је била подељена на општине са већом површином од данашњих које су биле удружене у Заједнице општина. Подручје данашње Вуковарско-сремске жупаније обухвата подручја бивших општина Винковци, Вуковар и Жупања, осим насељеног места Клиса, које је после формирања нових градова и општина ушло у састав Града Осијека.

Клима

Простор Вуковарско-сријемске жупаније има умерено континенталну климу. Лета су сунчана и топла, а зиме су хладне. Средња годишња температура креће се око 11°C са средњим најтоплијим максимумом од 29,9°C и средњим минимумом од 12,2°C.

Становништво

Вуковарско-сријемска жупанија

Број становника по пописима

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 204.768 231.241 223.919 217.115 193.224 166.956 152.472 139.340 127.417 129.754 125.569 117.918 104.801 101.029 86.768
Попис из 2001.‍
Хрвати
  
160.277
Срби
  
31.664
Мађари
  
2.047
Русини
  
1.796
Словаци
  
1.338
Остали
  
7.646

Извор

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године", Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе