Индира Гандхи
Индира Гандхи
| |
| |
| На дужности 14. јануар 1980 – 31. октобар 1984 | |
| Предсједник | Неелам Сањива Реддy Заил Сингх |
|---|---|
| Претходник | Цхаран Сингх |
| Насљедник | Рајив Гандхи |
| На дужности 24. јануар 1966 – 24. март 1977 | |
| Предсједник | Сарвепалли Радхакрисхнан Закир Хуссаин V. V. Гири Факхруддин Али Ахмед |
| Замјеник | Морарји Десаи |
| Претходник | Гулзарилал Нанда (в.д.) |
| Насљедник | Морарји Десаи |
| На дужности 9. март 1984 – 31. октобар 1984 | |
| Претходник | П. V. Нарасимха Рао |
| Насљедник | Рајив Гандхи |
| На дужности 22. аугуст 1967 – 14. март 1969 | |
| Претходник | M. C. Цхагла |
| Насљедник | Динесх Сингх |
| На дужности 14. јануар 1980 – 15. јануар 1982 | |
| Претходник | Цхидамбарам Субраманиам |
| Насљедник | Р. Венкатараман |
| На дужности 30. новембар 1975 – 20. децембар 1975 | |
| Претходник | Сардар Сwаран Сингх |
| Насљедник | Банси Лал |
| На дужности 27. јун 1970 – 4. фебруар 1973 | |
| Претходник | Yасхwантрао Цхаван |
| Насљедник | Ума Сханкар Диксхит |
| На дужности 16. јул 1969 – 27. јун 1970 | |
| Претходник | Морарји Десаи |
| Насљедник | Yасхwантрао Цхаван |
| Рођен/а | 19. 11. 1917. Аллахабад, Уједињене Провинције, Британска Индија |
| Умро/ла | 31. 10. 1984. (доб: 66) Неw Делхи, Индија |
| Политичка странка | Индијски национални конгрес |
| Супруг/а | Ферозе Гандхи |
| Родбина | Јаwахарлал Нехру (отац) |
| Дјеца | Рајив Сањаy |
| Алма матер | Университy оф Оxфорд Висwа Бхарати Университy |
Индира Пријадаршини Гандхи (19.11. 1917. - 21.5. 1984.)
Премијерка Индије (1966.-1977.; 1980.-1984.) и једна од водећих личности Покрета несврстаних, чија је контроверзна политичка каријера завршила атентатом који су извели Сикијски завјерници. Индира Пријадаршини Гандхи рођена је 19. новембра 1917. у мјесту Аллахабаду, као једино дијете Џавархавал Нехруа, касније првог индијског премијера. Дипломирала је на Висва-Бхарати свеучилишту у Бенгалу, такођер је студирала на свеучилишту у Колеџу Сомервилле у Великој Британији. Од ране младости активна је у омладинским, студентским и женским огранизацијама. Године 1938. придружила се Националној конгресној странци и постала активна у покрету за индијску независност. Године 1942. удала се за Ферозе Гандхија, паришког адвоката који је такође био активни члан странке. Ускоро након тога Британци су обоје ухапсили због оптужбе за протудржавну дјелатност те су провели 13 мјесеци у затвору. Када је Индија стекла независност 1947. године и Нехру заузео премијерско мјесто, Индира је постала његова службена домаћица. Нехру јој се често обраћао за савјет по питању националних проблема, а она га је пратила и на путовањима у иностранство.
Године 1955. изабрана је у извршно тијело Конгресне странке (Радни комитет), постајући тако самостална национална политичка фигура. Године 1959. постала је предсједник странке на период од годину дана. Године 1962. за вријеме кинеско-индијског пограничног рата координирала је активности цивилне обране. Након смрти његог оца у мају 1964. Гандхи је постала министар информација и јавноговорница у влади Лал Бахадур Схастрија. Боравећи на тој дужности повећала је вријеме емитирања радијског и тв програма, либерализирана цензуру те је одобрила пројект планирања обитељи преко телевизијских образовних емисија. Када је у сијечњу 1966. Схастри изненада умро Индира га је наслиједила на премијерском мјесту. Наредне године изабрана на рок од пет година за премијерку у парламенту у којем је Конгресна странка имала већину. На изборима 1971. била је челна особа странке добивајући на националним изборима увјерљиву већину гласова. Године 1975. оптужена је за мањи изборни прекрашј за вријеме изборне кампање одржане 1971. године. Остајући неокаљана у тој афери оптужила је дио своје странке да је покушава уклонити с функције те је умјесто подношења оставке у држави прогласила изванредно стање 26.6. 1975. године све док индијски Врховни суд није одбацио оптужбе коју су упућене против ње.
Што је више боравила на власти Индира је многе аспекте јавног живота у Индији све више стављала под свој строги надзор. Многи су у тим њеним потезима видјели утицај њеног млађег сина Сањаyа, политички неискусне особе коме се све више обраћала за помоћ. Надајући се како ће тако демонстрирати јавну подршку њеном режиму, организовла је у марту 1977. године опште изборе. Међутим не само да након проглашавања изборних резултата више није била премијерка већ је није изабрана ни за заступницу у индијски парламент, а Конгресна странка је доживјела страшан пораз. Но, на изборима у мају 1980. успјела је направити спектакуларни повратак те оформити већинску владу. Након што је Сањаy погинуо у авионској несрећи исте године у јуну, почела се све више ослањати на свог старијег сина Раџива, видјећи у њему свог насљедника. Дана 31.октобра 1984., након што је угушила побуну Сика, смртно ју је ранио Сик који је био припадник гарде која је била задужена за њену сигурност. Након тог немилог догадјаја Раџив је вршио дужност премијера све до 1989. године. Он је убијен у јеку предизборне трке у Мадрасу 21. маја 1991. године.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
 | ||
