Шогун — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
'''Шогун''' ({{јез-јап|将軍}}, ''војни командир'' или ''генерал'') је био носилац војне власти у [[Јапанско царство|Јапану]] за вријеме шогуната од [[1192]]. до [[1867]]. године. У овом периоду шогуни су [[де факто]] владали земљом, иако су их постављали цареви.<ref>{{cite web |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/541431/shogunate|title = Shogun |work = Encyclopaedia Britannica|accessdate=November 19, 2014}}</ref> |
|||
'''Шогун''' ({{јез-јап|将軍}}) је војни ранг и историјска титула у [[Јапан]]у. Ова реч је позајмљеница из кинеског језика (прецизније, из јужног Мин дијалекта), а на модерном стандардном кинеском језику чита се „ђиангђуен“. Овај ранг је еквивалент [[генерал]]у, односно високом чину у армији. Као титула, ово је скраћеница од сеи-и таишогун ({{јез-јап|征夷大将軍}}). Овом титулом је империјални двор у [[Кјото]]у прво награђивао вође војних експедиција против источних народа, а касније вође војне управе више пута током Јапанске историје. |
|||
Савремени еквивалент појму шогун је [[генералисимус]]. Иако је изворно значање појма шогун „генерал“, оно је у ствари краћа верзија пуне титуле ''-{sei-i taishōgun}-'' ({{јез-јап|征夷大将軍}}), владајућег појединца у различитом периоду [[историја Јапана|историје Јапана]]. Посљедњи шогун је био [[Токугава Јошинобу]] који се одрекао своје фукције за вријеме [[Мејџи обнове]] 1867. године.<ref name="worldbook-shogun">{{cite encyclopedia |year=1992 |title=Shogun |encyclopedia=The World Book Encyclopedia |publisher=World Book |location= |isbn=0-7166-0092-7 |volume=17 |pages=432–433}}</ref> |
|||
Шогунова канцеларија или управа се називала '''шогунат''', у Јапану позната као ''бакуфу'' ({{јез-јап|幕府}}), чије је изворно значење кућа генерала, а касније лична влада под шогуном.<ref>{{cite journal |title=Political Succession in The Tokugawa Bakufu: Abe Masahiro's Rise to Power, 1843–1845 |first=Conrad |last=Totman |journal=Harvard Journal of Asiatic Studies |volume=26 |year=1966 |pages=102–124 |doi=10.2307/2718461 |jstor=2718461}}</ref> Шатор је симболизовао команданта на терену, али је и давало значање да та влада треба да буде привремена. Званичници шогуна су колективно називани ''бакуфу'' и били су они који спроводе стварне дужности администрације док царски суд задржао само номиналну власт.<ref name="b321">Beasley, William G. (1955). ''Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868,'' p. 321.</ref> У том контексу, кацеларија шогуна је била еквивалент [[вицекраљ]]у или [[генерал-гувернер]]у, иако су шогуну имали много већу власт него што су обично имали генерал-гувернери. |
|||
== Извори == |
|||
{{рефлист|2}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 12. март 2015. у 21:33
Шогун (јап. 将軍, војни командир или генерал) је био носилац војне власти у Јапану за вријеме шогуната од 1192. до 1867. године. У овом периоду шогуни су де факто владали земљом, иако су их постављали цареви.[1]
Савремени еквивалент појму шогун је генералисимус. Иако је изворно значање појма шогун „генерал“, оно је у ствари краћа верзија пуне титуле sei-i taishōgun (јап. 征夷大将軍), владајућег појединца у различитом периоду историје Јапана. Посљедњи шогун је био Токугава Јошинобу који се одрекао своје фукције за вријеме Мејџи обнове 1867. године.[2]
Шогунова канцеларија или управа се називала шогунат, у Јапану позната као бакуфу (јап. 幕府), чије је изворно значење кућа генерала, а касније лична влада под шогуном.[3] Шатор је симболизовао команданта на терену, али је и давало значање да та влада треба да буде привремена. Званичници шогуна су колективно називани бакуфу и били су они који спроводе стварне дужности администрације док царски суд задржао само номиналну власт.[4] У том контексу, кацеларија шогуна је била еквивалент вицекраљу или генерал-гувернеру, иако су шогуну имали много већу власт него што су обично имали генерал-гувернери.
Извори
- ^ „Shogun”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 19. 11. 2014.
- ^ „Shogun”. The World Book Encyclopedia. 17. World Book. 1992. стр. 432—433. ISBN 0-7166-0092-7.
- ^ Totman, Conrad (1966). „Political Succession in The Tokugawa Bakufu: Abe Masahiro's Rise to Power, 1843–1845”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 26: 102—124. JSTOR 2718461. doi:10.2307/2718461.
- ^ Beasley, William G. (1955). Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868, p. 321.