Османски турски језик — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: lt:Turkų osmanų kalba |
м r2.7.1) (Робот додаје: da:Osmannisk-tyrkisk (sprog) |
||
Ред 117: | Ред 117: | ||
[[bs:Osmanlijski turski jezik]] |
[[bs:Osmanlijski turski jezik]] |
||
[[ca:Turc otomà]] |
[[ca:Turc otomà]] |
||
[[da:Osmannisk-tyrkisk (sprog)]] |
|||
[[de:Osmanische Sprache]] |
[[de:Osmanische Sprache]] |
||
[[en:Ottoman Turkish language]] |
[[en:Ottoman Turkish language]] |
Верзија на датум 26. децембар 2011. у 18:36
Отомански турски језик (турски: Osmanlı Türkçesi, отомански турски: لسان عثمانی) је варијанта турског језика, који се употребљавао као управни књижевни језик Османског царства, садржавајући велике позајмице из персијског језика, који је заузврат сам био препун позајмица из арапског језика. Попут осталих језика исламских народа, отомански турски се пише на арапском писму. Упркос чињеници да је отомански турски, који се говорио у престоници, у суштини био исти као и обични турски, којим су говорили земљорадници и сељаци у унутрашњости земље, велики део арапско-персијских позајмица постао је неразумљив за оне који су били мање образовани.
1928. године, након реформи које је спровео Мустафа Кемал Ататурк, појавио се хомогенизиранији турски, с мање утицаја из арапског и персијског и користећи латинично писмо. Разлог овим променама био је наводно у томе да народ који није био образован у том језику није био у стању да га разуме, будући да је матерњи језик народа био хомогенизиранији турски. Многи данас сматрају да се отомански турски сасвим разликује од данашњег турског. Но, тај став изгледа да је политички мотивисан и да није у стању да одговори испиту лингвистике. Па ипак, мало данашњих Турака у Турској је у стању да разуме отомански турски, а камоли да га пише.
Примери
српски | отомански | модерни турски |
да | evet | evet |
не | lâ | hayır |
здраво / мир с тобом | selâmün aleiküm | merhaba |
поштован | muhterem | hürmet görmüş |
Писмо
Слично арапском, слова отоманског писма се разликују зависно од њиховог положаја у речи: самосталано слово (тј. само слово изван речи), крајње (слово на крају речи), средње (у средини речи), почетно (на почетку речи):
Самостално | Крајње | Средње | Почетно | Име слова | Модерни турски |
---|---|---|---|---|---|
ﺍ | ﺎ | — | elif | a, e | |
ﺀ | — | hemze | ', a, e, i, u, ü | ||
ﺏ | ﺐ | ﺒ | ﺑ | be | b |
ﭖ | ﭗ | ﭙ | ﭘ | pe | p |
ﺕ | ﺖ | ﺘ | ﺗ | te | t |
ﺙ | ﺚ | ﺜ | ﺛ | se | s |
ﺝ | ﺞ | ﺠ | ﺟ | cim [џим] | c |
ﭺ | ﭻ | ﭽ | ﭼ | çim [ћим] | ç |
ﺡ | ﺢ | ﺤ | ﺣ | ha | h |
ﺥ | ﺦ | ﺨ | ﺧ | hı | h |
ﺩ | ﺪ | — | dal | d | |
ﺫ | ﺬ | — | zel | z | |
ﺭ | ﺮ | — | re | r | |
ﺯ | ﺰ | — | ze | z | |
ﮊ | ﮋ | — | je [же] | j | |
ﺱ | ﺲ | ﺴ | ﺳ | sin | s |
ﺵ | ﺶ | ﺸ | ﺷ | şın [шин] | ş |
ﺹ | ﺺ | ﺼ | ﺻ | sat, sad | s |
ﺽ | ﺾ | ﻀ | ﺿ | dat, dad | d, z |
ﻁ | ﻂ | ﻄ | ﻃ | tı | t |
ﻅ | ﻆ | ﻈ | ﻇ | zı | z |
ﻉ | ﻊ | ﻌ | ﻋ | ayın | ', h |
ﻍ | ﻎ | ﻐ | ﻏ | gayın | g, ğ |
ﻑ | ﻒ | ﻔ | ﻓ | fe | f |
ﻕ | ﻖ | ﻘ | ﻗ | kaf | k |
ﻙ | ﻚ | ﻜ | ﻛ | kef | k, g, ğ, n |
ﮒ | ﮓ | ﮕ | ﮔ | gef1 | g, ğ |
ﯓ | ﯔ | ﯖ | ﯕ | nef, sağır kef | n |
ﻝ | ﻞ | ﻠ | ﻟ | lam | l |
ﻡ | ﻢ | ﻤ | ﻣ | mim | m |
ﻥ | ﻦ | ﻨ | ﻧ | nun | n |
ﻭ | ﻮ | — | vav | v, o, ö, u, ü | |
ﻩ | ﻪ | ﻬ | ﻫ | he | h, e, a |
ﻻ | ﻼ | — | lamelif | la | |
ﻯ | ﻰ | ﻴ | ﻳ | ye [je] | y, ı, i |
1Исправна отоманска варијанта слова gef имала би "mali-kaf" ﻙ док би двострука коса цртица била изнад گ. Но, ово је права реткост у тренутно коришћеним фонтовима.
Спољашње везе
- Osmanli Medeniyeti (језик: турски)
- Omniglot: Turkish (језик: енглески)