Други кинеско-јапански рат

Други кинеско-јапански рат
Дио Другог свјетског рата и Рата на Пацифику
Окупирана подручја у Кини 1940.
Датум 7. српња 1937. - 9. рујна 1945. Локација Кина Исход Кинеска побједа
Сукобљени
Република Кина САД СССР	Јапанско Царство Колаборационистичка кинеска армија
Вође
Чанг Кај-шек Цхен Цхенг Yан Xисхан Фенг Yуxианг Ли Зонгрен Xуе Yуе Баи Цхонгxи Пенг Дехуаи Зху Де Јосепх Стилwелл Цлаире Цхеннаулт Алберт Wедемеyер	Хирохито Хидеки Тојо Фумимаро Коное Котохито Кан'ин Матсуи Иwане Хајиме Сугиyама Схунроку Хата Тосхизо Нисхио Yасуји Окамура Умезу Yосхијиро
Војне снаге
5 600 000 Кинеза 700+ америчких зракоплова око 5 000 совјетских савјетника и пилота	3 200 000 Јапанаца, 900 000 кинеских колаборациониста
Посљедице
3 220 000 војника (укључујући рањенике, затворенике и нестале), 17 530 000 цивилиа 227 Совјета	процјена око 1.8 миллион жртава (погинуло 943 259 војника: 388 605 Јапанаца 432 000 кинеских колаборациониста 30 304 кинеских колаборациониста с Тајвана 14 527 корејских колаборациониста)

Под појмом Други јапанско-кинески рат подразумијева се војна инвазија Јапана на Кину, као и војне операције ширих размјера јапанске војске на територију Кине. Инвазија је почела 7. јула 1937. и трајала до 9. септембра 1945. године. Често се повезује са Ратом на Пацифику, те након уласка САД у рат против Јапана 7. децембра 1941. године као дио Другог свјетског рата.

У Народној републици Кини и Тајвану сукоб се назива Рат против Јапана (кин. 抗日戰爭-抗日战争-кàнгрì зхàнзхēнг), али такођер и Рат отпора (кин. 抗戰-抗战-кàнгзхàн). У Јапану рат се назива Јапанско-кинески рат (јап. 日中戦争 - Ниццхū Сенсō), али и ХЕИ, Операција C или Инвазија на Кину.

Историјски узроци

Након Првог јапанско-кинеског рата 1894-95. године Јапан је припојио Кореју, док је Тајван постао јапанска колонија. Тежња Јапана за проширењем на Манџурију, регију богату сировинама, довела је до сукоба са Русијом 1904. године у Руско-јапанском рату, који је Јапан добио, те се тиме Русија морала повући из Манџурије. Јапан гради жељезницу, штитећи је са Гуандонг армијом стационираном у Кини, те жељезницом транспортује сировине у правцу Кореје.

Свјетском привредном кризом 1929. године јапанска је привреда тешко погођена, те излаз из кризе јапански политичари и војни стручњаци виде у јачању колонијалне политике Јапана у правцу Манџурије. Као разлог за окупацију Манџурије, Јапан налази наводно дизање у зрак дијела јужноманџурске пруге код града Мукден. Пруга је минирана од стране тајних агената Армије Гуандонг Доихара Кењиа и Амакасу Масахикоа, и требала је послужити као оправдани разлог за окупацију. Организираног отпора према јапанској војсци од стране кинеске армије није било, јер су се у то вријеме водиле борбе у кинеском грађанском рату између Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Осим појединачног отпора локалног становништва, јапанске су трупе брзо заузеле Манџурију, те формирале марионетску државу Манџукуо. Тиме се јапанска војска потпуно командно и политички одвојила од јапанске скупштине и самовољно преузимала власт у Манџукуоу, а тиме и јачала своју улогу у унутрашњој политици Јапана.

Одлука Кине о подизању трговинског бојкота према Јапану доводи до смањења јапанског извоза на једну шестину и заоштравања службених односа двију држава. Такођер инцидент у којем су 1932. године у Шангају пет јапанских монаха озлијеђени, од којих је, због посљедица, један монах умро, доводи до медијских пропагандних акција јапанске владе, што кулминира нападом и бомбардовањем Шангаја 28. јануара, у којем је по процјенама погинуло 18.000 Кинеза, а 240.000 их је остало без крова над главом. Тиме Јапан приморава Кину на укидање трговинског бојкота, а у Шангају се формира демилитаризирана зона. У мају 1933. године обје стране потписују примирје, које Јапанци не поштују и заузимају провинције Рехе и Цхахар. 1935. године Кина је принуђена на стварање зоне раздвајања између Кине и Манџукуоа, у којој Јапанци формирају колаборационистичку армију Источног Хопеиа, а 1936. године Јапан заузима Унутрашњу Монголију.

Протестом Лиге народа због јапанских акција долази до схватања држава чланица Лиге о немогућности спречавања војних сукоба и иступања Јапана из организације, те тиме долази само до даљег ширења јапанских војних акција на подручју Кине.

1936. године Јапан потписује са њемачким Трећим Рајхом Пакт против Коминтерне, који је био усмјерен против комунистичке интернационале. Пакту приступа 1937. године Италија, а за вријеме Другог свјетског рата и још неке земље и владе. Пакт је имао више симболичко значење, те ће касније прерасти у Тројни пакт, политичку и војну сарадњу ових трију држава.

Због све учесталијих напада на кинеско цивилно становништво, очекивало се од кинеског генералисимуса Чанг Кај-шека, тада најутицајније особе у Кини, организовање отпора према Јапану. Но, Чанг Кај-шек се одлучује на борбу против комуниста, за које је сматрао да су већа опасност за Кину него јапанци, мада му се и приписује пасивност и сарадња са јапанским трупама. Тек отмицом од стране официра Зханг Xуелианг и Yанг Хуцхенг, Чанг Кај-шек потписује примирје са јединицама Комунистичке партије, те заједно стварају фронт и отпор према јапанској војсци.

Хронологија рата

1937.

7. јула 1937. године долази до инцидента на Мосту Марца Пола, изравног оружаног сукоба кинеске и јапанске војске, који је означио почетак Другог јапанско-кинеског рата. Инцидент се догодио 15 км југозападно од градског језгра Пекинга, на мосту преко ријеке Yонгдинг. Није доказано да су јапанске трупе испровоцирале напад. Након покушаја стварања примирја два дана након избијања сукоба, јапанске снаге захтијевају од кинеске армије испуњавање услова који би тиме спријечили даље продирање јапанаца према Пекингу. Преговори не успијевају и већ 25. јула јапанске јединице нападају Пекинг и у бици за Пекинг, која траје до 31. јула 1937. године, јапанска војска заузима главни кинески град. Јапанска војска вјерује у брзу побједу у рату, мада кинеска војска већ у бици за Шангај пружа јак отпор. Око 200.000 јапанских војника и непознат број кинеских војника водили су битку са великим губицима. Губици на страни Куоминтанга су били готово трећина од свих борбено способних војника. Тек искрцавањем јапанске 10-те армије у заливу Хангзхоу половином новембра кинеска се војска повлачи из Шангаја, те јапанска војска тиме добија битку.

5. новембра 1937. године јапанска влада предлаже примирје под условом да Кина прихвати принципе из 1934. године, предложене од јапанског министра вањских послова Хирота Кōкија:

1. Обустављање свих противјапанских акција,
2. Признавање Манџукуоа од стране Кине, као и одржавање пријатељских односа између Манџукуоа, Кине и Јапана,
3. Заједничка борба против комунизма.

Куоминтанг у почетку одбија понуђене захтјеве, мада касније мијења мишљење, али тек 2. децембра. Јапанске су трупе у то вријеме већ заузеле Шангај и кинеска се војска повлачи, тако да је јапанска влада поред наведених захтјева навела још захтјев за демилитаризацијом сјеверне Кине и Унутрашње Монголије, плаћање одштете и изградњу политичких структура за заједнички живот и сарадњу између Манџукуоа, Кине и Јапана. Ови су захтјеви одбијени од кинеске владе.

Комунистичка партија Кине повукла се је под водством Мао Зедонга у тзв. Дугом маршу 1935. године према Yан'ан, те је тамо изградила војну базу за обуку војника, као и тзв. противјапански универзитет за идеолошко школовање под утицајем Мао-Зедонгове стратегије. За разлику од класичне комунистичке стратегије, Мао се залаже за сарадњу са земљопосједницима и средњом класом. Благим реформама придобија и сиромашни дио становништва, те тиме попуњава и проширује јединице војске. Мао се одлучује за герилски рат против Јапана, на који јапанска војска одговара разарењем села и масовним убијањем припадника Комунистичке партије. За разлику од јединица Комунистичке партије, у јединицама Куоминтанга владала је корупција на свим нивоима. Нестајало је оружје и храна, што је доводило до пада борбеног морала и слабе борбене готовости.

Парада јапанских трупа након заузимања Нањинга

Јапанска војска 8. децембра долази до Нањинга, тада главног града Куоминтанга. Лецима опкољеним војницима и становницима Нањинга, јапанска војска позива на предају. Град бомбардирају данима готово без прекида. 12. децембра у 17 сати заповједник одбране града издаје наређење о повлачењу војника из опкољеног града. Војници у паници одбацују оружје и униформе, сукобећи се са цивилима од којих отимају цивилна одијела да би избјегли одмазду. Заједно са војницима цивили покушавају побјећи из града, те једини излаз виде у пријелазу ријеке Јангтсекианг. У малим претрпаним чамцима прелазећи ријеку утопило се неколико хиљада људи у хладној ријеци. 13. децембра јапанска војска заузима Нањинг. У наредне три седмице јапанска војска у тзв. масакру у Нањингу масакрира 300.000 кинеских цивила и војника пресвучених у цивилна одијела. Чанг-Кај-шек пребацује управу у град Цхонгqинг. Град је под контролом наоружаних банди, тако да Куоминтанг тешко успоставља власт и одбрану града. Након вишедневног бомбардовања града од стране јапанске авијације, кинеска војска уз помоћ совјетских војника успоставља успјешну зрачну одбрану. Недуго након тога кинеска авијација повремено бомбардира јапанске трупе и Тајван.

1938.

Због слабости кинеске привреде и неразвијености кинеске војске ослабљене у грађанском рату, кинески се заповједници одлучују на стратешко повлачење већих војних јединица дубоко у позадину. Истовремено врши се демонтажа и транспорт индустријских погона у позадину. Војне се акције своде на оружане сукобе мањих размјера, чекајући на реорганизацију војних трупа у позадину, као и војну помоћ САД. 1938. године долази до организирања тзв. тактике магнетног рата, којом кинеске трупе остварују мање побједе. Тактика се своди на привлачење јапанских јединица у подручја која су погоднија за напад и имају предност за бржим повлачењем у случају неуспјеха.

У јануару 1938. године јапанска влада, након неуспјеха у преговорима, доноси одлуку о потпуном уништењу кинеске националне владе. Јапан подузима офанзиву у правцу града Wухан. У првој фази било је потребно заузети важније жељезничке чворове на сјеверу. Нападом на град Xузхоу, важно жељезничко чвориште, јапанске трупе покушавају заузети гарнизон Таи'ерзхуанг. У борби за Таи'ерзхуанг гине, по кинеским изворима, 30.000 јапанских војника. Ова се битка сматра првим већим поразом Јапана у рату. Већ у другом нападу јапанска војска 19. маја заузима град, али мит о непобједивости Јапана је тиме уништен. Недуго након тога Јапанци освајају Xузхоу у бици за Xузхоу. Пораз је навео јапанску владу у априлу 1938. године до одлуке о мобилизацији и још већем ангажовању војске у Кини.

9. јуна 1938. године генералисимус Чанг-Кај-шек наређује рушење брана на Жутој ријеци, чиме би се поплавиле велике површине, сматрајући да ће тиме зауставити јапанско продирање. Због неинформисања кинеског цивилног становништва гине око 890.000 Кинеза, 4.000 села и 11 градова су уништени, а бескућници постају 12 милиона Кинеза. Тиме се мијења и природни ток ријека, а јапанска се офанзива одгађа само за неколико мјесеци.

Са великим губицима Јапанци заузимају 25. октобра Wухан. Недуго након тога заузимају Гуангзхоу без већег отпора. Тиме се јапански генералштаб, услијед слабе процјене кинеске војне тактике, нада скорој побједи над кинеском армијом.

1939.

Војне операције јапанске војске у 1939. години своде се на покушаје да се заузимањем приобалног дијела Кине и већих отока Кина одвоји од Француске Индокине и Бурме, те се тиме онемогући допрема војног материјала и оружја (Операција Хаинан у марту 1939. године). Половином марта до маја водиле су се борбе за Нáнцхāнг, и то је уједно била прва већа битка између јапанске војске и Националне револуционарне армије Кине, након пораза у бици код Wухана. Циљ је био освојити подручја која су била под контролом Куоминтанга и тиме обезбиједити неометано транспортовање материјала и војне опреме према југоисточним провинцијама. Заузимањем Нáнцхāнга Јапанци су искључили кинеску авијацију која је у том дијелу имала значајну војну базу. У борбама је учествовало преко 200.000 јапанских војника, подржаних авијацијом, артиљеријом и тенковима. Кинеска се војска са око 120.000 војника повукла преко ријеке Xиусхуи, те је након првог пораза, поново у априлу, покушала без успјеха заузети Нáнцхāнг. Тиме је пут према Индокини Јапану био отворен. Даљом офанзивом јапанска војска заузима градове Суизхоу и Схантоу. У септембру Јапанци продиру према средишту јужнокинеске провинције Хунан, нападајући град Цхангсха. Битке за Цхангсха су трајале до октобра и кинеска се војска морала повући сјеверно од града. Реорганизацијом трупа Кинези се успијевају вратити и град готово заузети, али употребом бојних отрова јапанска војска наноси им велике жртве, међутим град не успијевају заузети. Усљед великих губитака јапанска се војска повлачи према сјеверу.

1940.

Јапанска влада увиђа немогућност управљања Кином, те у марту 1940. године проглашава марионетску владу са Wанг Јингwеи, пребјеглим генералом војске Куоминтанга, који је дезертирао из Цхонгqинга 18. децембра 1938. године. Влада је због злочина јапанске војске међу кинеским становништвом била прилично неомиљена. Борбе су се 1940. године водиле на свим ратиштима, без већих успјеха за обје стране. Источни дио Кине налазио се под влашћу Јапана, а остатак Кине је био подијељен између Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Јапанска офанзива на провинцију Гуангxи трајала је од новембра 1939. до новембра 1940. године и имала за циљ заузимање правца према Бурми и Вијетнаму. Војне операције су се водиле и у сјеверној провинцији Суиyуан, у бици за Wуyуан, средишњој провинцији Хубеи битком за Заоyанг-Yицханг, офанзивном акцијом Црвене Армије Кине названом битка 100-те регименте на подручју сјеверне Кине, у којој су, између осталог, кинеске трупе заузеле стратешки важне руднике угља. Инвазија јапанске војске у сјеверном Вијетнаму у септембру 1940. године имала је за циљ пресијецање путева којима је кинеска војска добијала помоћ из Француске Индокине. Јапанска се војска сукобила са једницама француске војске.

1941.

Заједнички фронт између Куоминтанга и комуниста распада се 1941. године, а Јапанци не успијевају одсјећи Цхонгqинг освајањем Бурме, те помоћ Кини долази из правца Индије преко Ассама. САД су на почетку рата биле неутралне, али након извјештаја о ратним злочинима у Нанкингу и потапања америчког брода топовњаче Панаy, америчка влада уводи ембарго на извоз жељеза и нафте у Јапан, а војску Куоминтанга потпомаже са Флyинг Тигерс, добровољачком ескадрилом америчке авијације. Мјере су за САД биле веома важне, јер је пријетила опасност потпуног преузимања власти Јапана у Азији, слабљење позиција европских колонијалних сила Велике Британије, Француске и Холандије, те угрожавање америчких интереса на Филипинима, који су тада били под влашћу САД. Ембарго је готово онемогућио даље напредовање Јапана у Кини, али је јапанску владу усмјерио у правцу отвореног рата са САД-ом и напада на Пеарл Харбор 7. децембра 1941. године. Након напада, Кина службено објављује рат Јапану, а рат се шири на читаво подручје Тихог океана, због потреба Јапана за сировинама.

Борбе мањег интензитета воде се углавном у средишњој Кини у провинцијама Хенан, Хубеи, Јиангxи и Сханxи. Већа офанзива била је у септембру и октобру у бици за Цхангсха, покушаја јапанске војске да поново заузме град Цхангсха у провинцији Хунан. Јапанци нису успјели заузети град, те су изгубили око 10.000 војника. Због пораза јапанска се војска повукла са свих оближњих положаја.

1942.

Пут којим је Кина снабдијевана из правца Индије са војном опремом

Крајем децембра 1941. године јапанска војска почиње нову офанзиву на Цхангсха, која је била трећи покушај јапанске војске да заузму Цхангсха. У офанзиви је учествовало 120.000 војника јапанске војске, потпомогнутих авијацијом и морнарицом, против 300.000 кинеских војника Куоминтанга. Јапанске су снаге претрпјеле велике губитке и повукле су се 15. јануара 1942. године избјегавши јос веће жртве, због могућег опкољавања. Исте су се године водиле битке према Бурми, које су биле потпомогнуте британским трупама. Борбе су трајале до јуна 1942. године. Амерички генерал Јосепх Стилwелл именован је 1942. године за члана генералштаба војске Куоминтанга. Због знања кинеског и јапанског језика, премјештен је на ратишта Бурме и Кине. Његов циљ је био помоћи у реорганизацији кинеске војске, која би се са обновљеним трупама равноправно могла супроставити јапанској војсци. Битке су вођене и у провинцијама Јиангxи и Цхонгqинг.

Стање на фронту 1944. године

1945.

8. аугуста Совјетски Савез, на основу договора на Јалти, објављује рат Јапану и улази у Манџукуо са преко милион војника. Операцијом Аугустовска олуја совјетска Црвена Армија преко Монголије напада неприпремљене јапанске војнике, који су совјетску инвазију очекивали у октобру. Истовремено Црвена Армија осигурава позадински опскрбне пунктове за зрачну подршку трупа, те незадрживо напада на релативно огромном пространству. Након капитулације Јапана 15. аугуста јапански цар проглашава примирје, али совјетске трупе продиру све до средишта Манџукоа и заузимају градове Мукден, Хсинкинг и Qиqихар. У исто вријеме јединице монголске војске заузимају Менгјианг и Гуихуа. 18. аугуста совјетске трупе се искрцавају на сјевер Кореје, на полуоток Сахалин и на Курилске отоке. Присуство на сјеверу Кореје доводи касније до сукоба и корејског рата, а Сахалин и Курилски отоци прелазе у суверенитет Совјетског Савеза.

Повезано

• Кинеска хисторија

Литература

• Баyлy, C. А., анд Т. Н. Харпер. Форготтен Армиес: Тхе Фалл оф Бритисх Асиа, 1941–1945. Цамбридге, МА: Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс, 2005. xxxиии, 555п. ИСБН 0-674-01748-X.
• Баyлy, C. А., Т. Н. Харпер. Форготтен Wарс: Фреедом анд Револутион ин Соутхеаст Асиан. Цамбридге, МА: Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс, 2007. xxx, 674п. ИСБН 978-0-674-02153-2.
• Дуикер, Wиллиам (1976). Тхе Рисе оф Натионалисм ин Виетнам, 1900–1941. Итхаца, Неw Yорк: Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 0-8014-0951-9. 
• Гордон, Давид M. "Тхе Цхина–Јапан Wар, 1931–1945" Јоурнал оф Милитарy Хисторy (Јан. 2006). в. 70#1, пп, 137–82. Хисториограпхицал овервиеw оф мајор боокс фром тхе 1970с тхроугх 2006
• Гуо Ругуи, едитор-ин-цхиеф Хуанг Yузханг,中国抗日战争正面战场作战记 Цхина'с Анти-Јапанесе Wар Цомбат Оператионс (Јиангсу Пеопле'с Публисхинг Хоусе, 2005) ИСБН 7-214-03034-9. Он лине ин Цхинесе: 中国抗战正向战场作战记 Архивирано 2012-02-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Хсиунг, Јамес Цхиех, анд Стевен I. Левине, едс., Цхина'с Биттер Вицторy: Тхе Wар wитх Јапан, 1937–1945. Армонк, НY: M.Е. Схарпе, 1992. xxв, 333п. ИСБН 0-87332-708-X. Цхаптерс он милитарy, ецономиц, дипломатиц аспецтс оф тхе wар.
• Хуанг, Раy (Јануарy 31, 1994). 從大歷史的角度讀蔣介石日記 (Реадинг Цхианг Каи-схек'с Диарy фром а Мацро Хисторy Перспецтиве). Цхина Тимес Публисхинг Цомпанy. ИСБН 957-13-0962-1. 
• Анналее Јацобy анд Тхеодоре Х. Wхите, Тхундер оут оф Цхина, Неw Yорк: Wиллиам Слоане Ассоциатес, 1946. Цритицал аццоунт оф Цхианг'с говернмент бy Тиме магазине репортерс.
• Јоwетт, Пхиллип (2005). Раyс оф тхе Рисинг Сун: Јапан'с Асиан Аллиес 1931–45 Волуме 1: Цхина анд Манцхукуо. Хелион анд Цомпанy Лтд. ИСБН 1-874622-21-3. - Боок абоут тхе Цхинесе анд Монголианс wхо фоугхт фор тхе Јапанесе дуринг тхе wар.
• Хсу, Лонг-хсуен; Цханг Минг-каи (1972). Хисторy оф тхе Сино-Јапанесе wар (1937–1945). Цхунг Wу Публисхерс. АСИН Б00005W210. 
• Ларy Диана, анд Степхен Р. Мацкиннон, едс. Тхе Сцарс оф Wар: Тхе Импацт оф Wарфаре он Модерн Цхина. Ванцоувер: УБЦ Пресс, Цонтемпорарy Цхинесе Студиес, 2001. xии, 210п. ИСБН 0-7748-0840-3.
• МацКиннон, Степхен Р., Диана Ларy анд Езра Ф. Вогел, едс. Цхина ат Wар: Регионс оф Цхина, 1937–1945. Станфорд, ЦА: Станфорд Университy Пресс, 2007. xвиии, 380п. ИСБН 978-0-8047-5509-2.
• Пеаттие, Марк. Едwард Дреа, анд Ханс ван де Вен, едс. Тхе Баттле фор Цхина: Ессаyс он тхе Милитарy Хисторy оф тхе Сино-Јапанесе Wар оф 1937–1945 (Станфорд Университy Пресс, 2011); 614 пагес
• Стевенс, Кеитх (2005). „А Токен Оператион: 204 Милитарy Миссион то Цхина, 1941–1945”. Асиан Аффаирс (Риск Манагемент Референце Центер, ЕБСЦОхост) 36 (1): 66, 74. ДОИ:10.1080/03068370500039151. 
• Таyлор, Јаy (2009). Тхе Генералиссимо: Цхианг Каи-схек анд тхе струггле фор модерн Цхина. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-03338-2. 
• де Вен, Ханс ван, Диана Ларy, Степхен МацКиннон, едс. Неготиатинг Цхина'с Дестинy ин Wорлд Wар II (Станфорд Университy Пресс, 2014) 336 пп. онлине ревиеw
• Wилсон, Дицк (1982). Wхен Тигерс Фигхт: Тхе сторy оф тхе Сино-Јапанесе Wар, 1937–1945. Неw Yорк: Викинг Пресс. ИСБН 0-670-76003-X. 
• Зарроw, Петер (2005). „Тхе Wар оф Ресистанце, 1937–45”. Цхина ин wар анд револутион 1895–1949 (Лондон: Роутледге). 
• Цхина ат wар, Волуме 1, Иссуе 3. Цхина Информатион Цоммиттее. 1938. стр. 66. Приступљено Марцх 21, 2012. Иссуе 40 оф [Цхина, а цоллецтион оф пампхлетс Оригинал фром Пеннсyлваниа Стате Университy Дигитизед Сеп 15, 2009

Вањски везе

Други кинеско-јапански рат на Wикимедијиној остави

Други кинеско-јапански рат на Wикимедијиној остави

• "ЦБИ Тхеатер оф Оператионс" – ИБИБЛИО Wорлд Wар II: Цхина Бурма Индиа Линкс то селецтед доцументс, пхотос, мапс, анд боокс.
• Аддрессес то тхе Хоусе оф Репресентативес анд то тхе Сенате бy Соонг Маи Линг
• Wорлд Wар II Неwспапер Арцхивес – Wар ин Цхина, 1937–1945 на сајту Wаyбацк Мацхине (архивирано 29. новембра 2003.)
• Анналс оф тхе Флyинг Тигерс
• КангЗхан.орг – Галлерy анд хисторy оф тхе Сино-Јапанесе wар Архивирано 2005-11-18 на Wаyбацк Мацхине-у (zh)/(en)
• Јапанесе солдиерс ин тхе Сино-Јапанесе wар, 1937–1938 (ja)
• Хисторy анд Цоммерциал Атлас оф Цхина, Харвард Университy Пресс 1935, бy Алберт Херрманн, Пх.D. Сее боттом оф тхе лист фор 1930с мапс.
• Перрy-Цастаñеда Либрарy Мап Цоллецтион, Цхина 1:250,000, Сериес Л500, У.С. Армy Мап Сервице, 1954– . Топограпхиц Мапс оф Цхина дуринг тхе Сецонд Wорлд Wар.
• Перрy-Цастаñеда Либрарy Мап Цоллецтион Манцхуриа 1:250,000, Сериес Л542, У.С. Армy Мап Сервице, 1950– . Топограпхиц Мапс оф Манцхуриа дуринг тхе Сецонд Wорлд Wар.
• Јоинт Студy оф тхе Сино-Јапанесе Wар, Харвард Университy на сајту Wаyбацк Мацхине (архивирано 13. јула 2001.). Мулти-yеар пројецт сеекс то еxпанд ресеарцх бy промотинг цооператион амонг сцхоларс анд институтионс ин Цхина, Јапан, тхе Унитед Статес, анд отхер натионс. Инцлудес еxтенсиве библиограпхиес
• Пхотограпхс оф тхе wар фром а Пресбyтериан миссион неар Цантон.
• "Тхе Роуте Соутх"

Видео снимци

• 1937 видео-цаст оф Соонг Маи-линг аддресс то тхе wорлд ин Енглисх на YоуТубе
• 1943 Соонг Маи-линг аддресс то тхе Америцан Цонгресс на YоуТубе
• Тхе Баттле оф Цхина ОWИ на YоуТубе
• Тхе Баттле оф Цхина ОWИ Пт 2 на YоуТубе
• Тхе Баттле оф Цхина ОWИ Пт 3 на YоуТубе
• Тхе Баттле оф Цхина ОWИ Пт 4 на YоуТубе
• Тхе Баттле оф Цхина ОWИ Пт 5 на YоуТубе
• Тхе Баттле оф Цхина ОWИ Пт 6 на YоуТубе
• Тхе Баттле оф Цхина ОWИ Пт 7 на YоуТубе